ГДЕ ОДЕ
МОЈА ПЕТИЦА?
Имао сам
петицу, сад је више немам,
добио сам
двојку, јер на часу дремам.
Волео сам
петицу више него брата,
али ми је
петица залупила врата.
И док
осмех бежи са мога лица,
У чуду се
питам: „Где ми је петица?!“
Отишла је
негде, ни сам не знам како,
aл` се
ипак надам – вратићу је лако.
Можда она
само сад у дневнику чучи,
mожда
само жели мало да ме мучи.
Ако ми се
врати, вoлећу је
више,
нек` се
одмах двојка из дневника брише.
Ако свако
може петицу да има,
научићу и
ја, показаћу свима.
Лазар
Павловић VI/2